Zagrejte se hranom


 

Ukoliko vam je teško da ugrejete šake i stopala tokom zime, vreme je da promenite svoju ishranu. Najlakši način da zagrejete svoje telo u hladnim zimskim danima je uz pomoć pravilnog izbora namirnica, a istovremeno se povećava odbrambena moć organizma i preventiraju prehlada i grip.

 

 

Osobe sa lošom cirkulacijom u konstantnoj su potrazi za magičnim lekom koji će im pomoći da se zagreju u hladnim zimskim danima. Osim utopljavanja u slojevitu garderobu i fizičke aktivnosti, postoji mogućnost da se dodatno zagrejete, i to iznutra, pomoću pažljivo odabranog jelovnika. Svi znamo da ishranu treba prilagođavati godišnjem dobu, pa tako krastavce, paradajz i druge plodove koje rado konzumiramo leti, tokom jeseni i zime ne jedemo tako rado. Prosto, organizam nam signalizira da mu je potrebna hrana koja će ga zagrejati, a ne dodatno rashladiti. Zato nemojte kupovati vansezonske plodove, jer, ma koliko bile zdrave, kada se jedu – usred zime kad im vreme nije, mogu odvesti u bolest. Pravilan izbor namirnica u ovo doba godine ne samo da će nas ugrejati, već će i povećati odbrambenu moć organizma i prevenirati prehladu i grip.

 

Proteinske namirnice

Hrana bogata belančevinama – meso, jaja, mlečni proizvodi, riba, pasulj, sočivo, soja, grašak, tofu, sejtan, orasi, lešnici ili bademi, greje telo i daje dugotrajan osećaj sitosti. Kada je reč o namirnicama životinjskog porekla, treba ih konzumirati u manjoj meri, a češće jesti ribu pečenu u foliji i mahunarke (bar dva puta nedeljno).

 

Korenasto povrće

Nije slučajno to što se za zimu mogu sačuvati plodovi kao što su šargarepa, celer, paštrnak, kupus, ren, rotkva, dajkon, keleraba, beli i crni luk. Ovo korenasto povrće dokazano povećava unutrašnju temperaturu tela. Najbolje ga je jesti kratko kuvanog u obliku toplih čorbi, sa dodatkom jabukovog sirćeta i biljnih začina.

 

Integralne žitarice

Celovita zrna ili pahuljice pirinča, ovsa, prosa, raži ili pšenice, predstavljaju odličan izvor energije i proteina, pa samim tim stvaraju osećaj toplote, podižu elan i podstiču volju za fizički i umni rad. Ove namirnice najbolje je iskoristiti kao ”pogonsko gorivo” za početak dana, pa se preporučuju za doručak u kombinaciji sa suvim voćem, semenkama, medom… Stručnjaci za ishranu naročito ističu značaj ovsa, koji se u davna vremena nazivao ”hranom bogova”, a danas je neopravdano zapostavljen. Kuvani ovas greje telo i daje mu snagu i vitalnost, ova žitarica veoma je bogata lipidima, sastojcima koji povećavaju otpornost na hladnoću, jer se lako pretvaraju u energiju…

 

Zimsko voće

Zimi smo osetljivi na viruse i prehlade pa nam je potreban dodatan izvor vitamina C. Najpopularnije voće u hladnim zimskim mesecima su citrusi poput narandže, limuna i mandarina. Takođe, veoma su zdrave u tom periodu i banane, nar, grejp, brusnice, kivi, japanska jabuka kaki i kruške.

 

Takođe, zimi jedite začinjenu hranu koja otvara krvne sudove. Kada jedete ljuto, temperatura tela raste, srce počinje brže da kuca i tako povećava protok krvi.

Izbacite cigarete, kafu i alkohol, te ih zamenite vodom. Nikotin i kofein uzrokuju stezanje krvnih sudova, zbog čega se smanjuje cirkulacija, pa su vam dlanovi i stopala uvek hladni. Velika je zabluda da alkohol održava telo toplim. On samo stvara lažnu sliku da nam je toplo, što je posebno opasno, jer vam nije toplije, nego ste samo manje svesni toga koliko vam je zapravo hladno.

 

 


Pročitaj prethodni

Promocija časopisa „Inđijski kulturni kandelabar“ u Kulturnom centru Inđija

Pročitaj sledeći

Otvaranje izložbe i predstavljanje monografije „Srem u Prvom svetskom ratu“

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

3 × 3 =

sr_RSSerbian