Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu: Izmenjena klima


Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu: 5 klimatskih faktora koji utiču na proizvodnju hrane

Poljoprivredna proizvodnja je najranjivija tačka društva kada su u pitanju klimatske promene, ali takođe ona predstavlja i značajan deo uzroka. To znači da je veza poljoprivrede i klimatskih promena – uzajamna. Ljudski uticaj na proces globalnog zagrevanja je naučno istražen i utvrđen, te nas stručnjaci upozoravaju da planiranje poljoprivrede mora da se sprovede u delo, jer nas očekuju drastične promene.

Pošto već živimo u dobu izmenjene klime i budući da je jul 2019. godine označen kao najtopliji mesec u zabeleženoj istoriji planete, uticaj klimatskih promena na proizvodnju hrane sve je izraženiji.

Očekivano je značajno povećanje globalne temperature, jake vrućine, suše, požari ali i velike oluje koje će sve više narušiti produktivnost poljoprivrede, što ne preti samo životnom standardu poljoprivrednika, nego i količini proizvedene hrane, njenom kvalitetu i stabilnosti cena.


Ako vam strašno zvuče posledice ovih promena, još veće upozorenje će predstavljati ovih 5 klimatskih faktora koji utiču na proizvodnju hrane trenutno:

1. Ekstremne vremenske (ne)prilike štete i uzgoju stoke i usevima. Velike oluje opustoše farme, bilo jakim vetrovima ili zbog erozije i klizišta koja nastanu usled te oluje. Te neprilike postaju sve češće; u proleće 2018. godine neobično jake kiše i snežne oluje prouzrokovale su masovne poplave širom američkog Srednjeg zapada. Samo u Nebraski poljoprivrednici su izgubili oko 440 miliona dolara stoke. Kao rezultat ovih poplavnih uslova, mnogi poljoprivrednici bili su primorani da odlože prolećnu setvu.
Odlaganja proizvodnje kukuruza i soje – mogu dovesti do nestabilnosti cena hrane, pa čak i do potencijalnih nedostataka ovog proizvoda.

2. Nedostatak vode na američkom jugozapadu čini skupim i teškim za održavanje useva i stoke. Suša je predviđen dugoročni problem širom Sjedinjenih Država, a pad snežnog sloja predstavlja izazov za punjenje rezervoara potrebnih za leto.

3. Godišnja doba nisu ista kao nekada. Sezone rasta biljaka usled zagrevanja počinju ranije. Iako duža sezona rasta deluje isključivo pozitivno, ipak se suočava sa više prepreka u kratkom roku: poput mogućeg naleta više generacija istih štetočina u toku godine. Rani prolećni početak rasta useva može da predstavlja problem ukoliko tlo ne sadrži dovoljno vode i hranljivih sastojaka; te može da upropasti voćne kulture koje počnu sa cvetanjem, a zatim se susretnu sa prolećnim mrazom. Osim toga, toplije zime mogu negativno uticati na ostale poljoprivredne aktivnosti poput skladištenja zrna.

4. Požar je opasan element sa kojim se sve češće suočavamo, i on može da opustoši njive – čak i kada plamen ne dopre skroz do njih. Kako? Rezultat pogoršanja požarnih sezona su pored očiglednih šteta, i sekundarni uticaji koji obiluju: od zadimljenih fleka koje mogu uništiti vino do otežanih održavanja polja kada je u blizini požar. Sve to takođe uzrokuje porast troškova s obzirom da respiratorne opasnosti od rada u zadimljenim, prekomerno vrućim uslovima mogu primorati poljoprivrednike da se leče tokom sezone.

Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu
Uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, foto: The New York Times

5. Toplije vreme i porast nivoa ugljendioksida negativno utiču na snabdevanje, bezbednost i kvalitet hrane. Nedavna meta-analiza pokazuje da se pozitivni efekti na prinose u određenoj meri kompenzuju smanjenom hranljivom vrednosti (koncetracija minerala i proteina u hrani) pod pojačanim uslovima CO2.

Prema izveštaju o korišćenju zemljišta IPCC-a (Međuvladinog panela o klimatskim promenama) za 2019. godinu, između 25 i 30 procenata proizvedene hrane širom sveta je protraćeno i baca se iz različitih razloga. Na primer, u razvijenim zemljama potrošači jednostavno odbacuju ono što smatraju viškom hrane. U zemljama u razvoju hrana se najčešće baca zbog nedostatka rashladne opreme, a proizvodi se brzo kvare.

Izveštaji IPCC-a procenjuju da prehrambeni otpad košta oko 3 milijarde dolara godišnje i čini oko 10 posto emisije gasova sa efektom staklene bašte iz prehrambenih sistema.

U međuvremenu, oko dve milijarde ljudi širom sveta ima prekomernu težinu ili je gojazno, a čak je skoro milijarda pothranjena, što ukazuje na neefikasnost i nejednakost u distribuciji hrane.

Stepen uticaja klimatskih promena na prinose useva i hranljivu vrednost predstavljaće veliki izazov u poljoprivredi, ali i nagli porast globalne populacije (srednja procena je 9 milijardi do 2050. godine) znači da će prinosi morati znatno da se povećaju u narednim decenijama.

Buduća analiza će morati da se fokusira na dve perspektive: i količine proizvedene hrane i na njihovu nutritivnu vrednost. Dok je ključan i pronalazak strategije za adaptaciju. Očekuje se da će prilagođavanje poljoprivrednih aktivnosti i useva klimatskim promenama biti ključno za minimalizaciju mogućih gubitaka, poput promene vremena setve, tehnike gajenja, navodnjavanja, kao i to da će poljoprivrednici morati da smanje ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte koji znatno utiču na promenu klime (i to za najmanje 20% do 2020. godine)…


Pročitaj prethodni

Gde treba baciti kuhinjsko ulje nakon upotrebe?

Pročitaj sledeći

Domaća maska za kosu: Vratite svoju kosu u život

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian