TRAGOVI TEBE (pronalazim te svuda)


 

Dostojan sam, ili nisam-
vagam tragove tebe u sebi
iznova i iznova;
posećuješ me prečesto

Dišemo kao jedno, ili ne?
Sečem prst i gledam u krv,
odgovor iz kože kaplje:
plačeš nad tuđim patnjama, dodiruješ ih
iako si izgubio oči i šake
kroz mene boliš nas obojicu;

Osećam radost, osećam bol
nezavisno od čitavog sveta i mene u njemu.
A kada sam ostanem nedorečen,
usamljenik bez daha:
zapitam tebe, zapitam tebe- prah,
oblik koji si izabrao;

Izdišem,
udišemo zajedno.

piše: Igor Cijan

 

 


Pročitaj prethodni

Koncert dečijeg hora „Vivak“ u Sremskoj Mitrovici

Pročitaj sledeći

Samo 3 banane dnevno čine čudo za naš organizam

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian