Todora Stojinović: „Tamo gde pružaš ljubav – ljubav ti se vraća“


Todora Stojinović i muzika u doba korone…

Srem(č)ica je tokom ovih karantinskih dana uplivala u razgovor sa jednom veoma posebnom i moćnom muzičarkom, i to iz naših krajeva, Todorom Stojinović. Pričale smo o svakodnevnici, romantici i naravno, muzici… Te imate priliku da zavirite u jedan mali deo ove šarenolike kreativne duše.


Kako izgleda tvoja svakodnevnica ovih dana?

Ovih dana duhovna kreativnost uzela je maha. Usled situacije, nepogodne za neke nove poslovne korake, usled neminovnog pribojavanja – kuda sve ovo vodi, da li smo zaista generacija nove „španske groznice“ ili izmanipulisani svetskim političkim aparatom i sličnim pitanjima koja su me gonila, moja odluka je bila da misli skrenem u kreativnost…

Tom dobrom izboru sam verovatno naučena još kao mala tatinim i maminim primerom. Naime, kreativnost o kojoj govorim odrazila se najviše na polje književnosti, muzike
i sporta. Ovih dana otkrila sam ponovo svoj stari gramofon i ploče ostale od roditelja koji su 80-ih držali diskać… Razbuđujem se uz zvuke Kohena, Joan Baez, Tracy Chapman, trening radim uz Spreengsteen-a, Janis, i Danijela (Džuuuuuuli), preslušavam i preskočeni klasic-rock tipa Stones-a , Zeppelina… a uveče LIVE na FB se razletim svirkom od Edit Piaf sve do Galije, pa čak i nekog Luisa.

Zvuči smešno, kao neka buvlja pijaca muzike, ali kreativnost ne treba zaustavljati stereotipima.

Romantična je tvoja duša, prisutna je ogromna ljubav prema poeziji, muzici, životu uopšte… Koliko daš sebe radeći na svojim pesmama?

Moje autorske pesme na gitari su trenutno u pozadini. Već dug vremenski period. Zapad me je promenio. Uzela sam neke nove izraze, najviše književne… A, pevam ono što mi tog dana duša peva. Što ne znači da se taj izraz neće ponovo probuditi, možda mu samo treba inicijalna kapisla.

Ko te prati, zna da u tvom životu postoje Leo i Žanna… Možeš li nam reći malo više o tom paru? Te takođe, prepuštaš li se pisanju nečega što nije poezija?

Upravo to je izraz koji me je odveo od kantautorske muzike.

Leo… Ah, Leo…
Nastao je prvenstveno kao plod moje mašte pomešane sa stvarnim iskustvima, poznanstvima, crtama karaktera koje volim ili ne volim. Davala sam mu dušu vremenom i razvijala ga jednako kao i sebe. U istom momentu, rasla je i Žanna – neka blesava južnjakinja, ruske krvi, nemačke upornosti, latinskog šarma…

Leo je menjao uloge, nekad mi je bivao prijatelj, nekada partner, princ na belom konju, brat od strica od koga sve učiš… Ni sama nisam mogla protumačiti koja mu uloga najbolje leži, ali sudeći po utisku koji je ostavljao na druge, svi su ga shvatili kao moju srodnu dušu.

Naime, Leo se i jeste najbolje oblikovao po mom povratku iz Beča, kada sam se razvela i zaljubila „nesrećno“ u jednog već zauzetog divnog slikara. Verovatno je čežnja ta koja budi najviše kreativnosti u čoveku. Ona pokreće maštu, snove, ona je plamen
koji gori pod nogama i tera te da skačeš. Kada se plamen ugasi, biće verovatno i neko izdanje romana, zbirke pesama ili kratkih priča o Žanni i Leu.

Kako nađeš muzičare i saradnike sa kojima ti najviše prija da sviraš?

Muzika lako spaja ljude. I onda kada pomisliš da se nešto promenilo, dovoljno je jedno, dva večernja druženja uz gitaru i vino i već se ponovo sklapaju bendovi, zakazuju svirke, skidaju nove pesme…

Trenutno sviram najviše sa Vukom Muškinjom, dugogodišnjim prijateljem, saradnikom, jednom od najspecifičnijih osoba koje poznajem… Vuk i ja se pronalazimo i razumemo na mnogim poljima umetnosti, te je naša saradnja i druženje jako prirodna, spontana i očekivana. Sa još jednim kolegom muzičarem Draženom, Vuk je započeo i projekat „Nedelja u 2:20“ gde smo se počeli sastajati na mitrovačkom keju i kao poklon gradu i nama samima svirali razne obrade svetske i naše scene, kao i autorsku muziku, a ljudi su imali priliku uživati u dvočasovnom koncertu…

Počeli su se čak uključivati u projekat i neki muzičari iz drugih gradova, ali nas je ovo doba korone iznenada sprečilo u nastavku. Čim se završi, sa projektom krećemo dalje.

Takođe, bend VI Čulo, nastavio je sa radom… Retko, ali inspirativno, srećemo se i čekamo plodne momente… U njemu su Nikola Pavlović- Bimba (kontrabas) iz Leskovca, Edi Tajm – klarinet i saksofon, Mića Maksimović (bubanj), Vuk i ja…

Kako čuvate muziku u doba korone?

Kao i svi, i naš bendić pravi Karantin-verzije pesama koje postavljamo na FB, takođe i vikendom održavam LIVE koncerte na Fejsbuku i ludo ali divno, dobila sam veliki broj fanova upravo online iz Bosne, Hrvatske, i zapadne dijaspore.

Dalji planovi…
Što se daljih planova tiče, teško je nešto reći u momentu u kom se nalazimo, ali akcija uvek daje reakciju, tamo gde pružaš ljubav – ljubav ti se vraća, tako da, čim prođe ovo sve – a sve prolazi, videćemo gde će ova ljubav ka muzici i književnosti da dobije reakciju i odziv.

Koncerti i svirke su zagarantovani sve dok me drži čista svest, zdrava pamet, zdavlje…


Pročitaj prethodni

Kako će se koji horoskopski znak ponašati nakon izolacije?

Pročitaj sledeći

Zelena salata: Zdravija je nego što mislite

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nineteen − ten =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian