U Srbiji je starost svaki dan ista,Jedna baba stenje, a ova druga baca kamenje. Kada baba, kamenom se udari u pete,Deda popuši tri cigarete. Stenju, kukaju i žale se o starosti,A ni reč da kažu o mladosti! Kafu piju, kosu…

Lepa slova ćirilice za čitanje su laka, hvala zlatnoj ruci a i čast joj svaka. Pomog'o je svom narodu da piše i čita - to je bio Vuk Karadžić, ako neko pita. Rajko Panić Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska…

Mala požutela saksija, prepuna šarenih pobuda. Mirna, cvetna anarhija oslobođena ljudi i osuda. Oslobođena reči i pogleda, sa mirisima mladog proleća, što rađa samo da podseća, da su ljudi ono što ih izjeda. Ono što ih truje i vređa, kida,…

Ti nisi vezan za nebo kamenom fruškogorskim, teškim od vekova koje nosiš. Ti nisi vezan za prolaznost ni opekom crvenom koju polako kruni vreme. Vezan si za ovo tmurno jutro nebeskim isijavanjem lica tvojih ljudi, koji te sudbinski grade na…

Podseti se ja na staru svesku, zvali smo je spomenar od sreće, u njemu se nalazilo dosta presovano poklonjeno cveće. Beše davno, a dosta i vredi, to je bilo i prekrasno vreme, svaki cvetak bio je poseban, značio je bogastvo…

Raduj se svakom uzdahu, Svakom trenutku života svog, jer život brzo prođe i juri kao nabujala reka, kao najlepša priča iz detinjstva, želje, ljubav i mladalačka lepota u kojoj često tražimo sebe, jer život je kao najlepši cvet koji polako…

Treba mi, tako mi treba okrajak sremačkog neba, i jedan kratki sunčev zrak, jer želim da graničnik bude za knjigu života, koju nikada, niko dočitao nije. piše: Dubravka Krtinić

U zoru što se rodi iz mraka zalud se duše umorne bude, jer sanjive ih, još na tren ljude, čeka da proždre zjapeća raka. Leševi živi što rodi mati pred smrt i puške mirno smo stali… Sklopismo oči i čusmo:…

Oko tvog vrata isplela se loza čudotvorna pa pustila koren do srca, a ono kuca u ritmu tvog kratkog koraka pa odzvanja duž niške kaldrme i sve miriše na modru tamjaniku, bosiljak. Iza tvojih leđa šapuću preti mu zaborav dok…

A htedoh toliko toga da ti kažem, koliko su nam putevi ličili, koliko smo istih grešaka pravili, koliko smo se u dubokoj vodi davili, glumeći pobednike. Ne stigoh, neki su nam ljudi vukli rukave, pokazivali čudne sprave, koje nikome ne…