Šta se dešava sa vašim mozgom ako svaki dan kukate?


Šta se dešava sa vašim mozgom ako svaki dan kukate?

„Misao menja strukturu… Video sam ljude kako menjaju svoj mozak mislima, kako bi izlečili ranije neizlečivu opsesiju i traumu, kaže Norman Dojdž, psihijatar i autor knjige „Mozak koji sam sebe menja”.


Ljudski mozak je neverovatno fleksibilan. Može se oblikovati gotovo kao plastelin, samo uz malo više vremena i truda.

U poslednjih 20 godina, zahvaljujući brzom razvoju u oblasti snimanja mozga i neuronauke, sada se može sa sigurnošću tvrditi da je mozak sposoban za reinženjering – i da smo mi sami inženjeri.

Ukratko, neuroplastičnost – opšti termin koji opisuje trajne promene na  mozgu tokom ljudskog života – je sjajna stvar.

Evo nekoliko razloga zašto:
  • Možemo povećati našu inteligenciju
  • Možemo naučiti nove veštine koje nam mogu promeniti život
  • Možemo se oporaviti od određenih vidova oštećenja mozga
  • Možemo povećati emocionalnu inteligenciju
  • Možemo se odviknuti od štetnog ponašanja, uverenja i navika

S druge strane, možemo redizajnirati svoj mozak nagore!

Srećom, zahvaljujući našoj sposobnosti da se odučimo od štetnih ponašanja, uverenja i navika, možemo se uvek vratiti na pravi kurs.

Uverenja menjaju mozak

Donald Heb, rani pionir neurolastičnosti i neuropsihologije, rekao je da se neuroni koji zajedno funkcionišu međusobno povezuju.

Dr Majkl Merzenih, koji je danas možda najpoznatiji svetski neuronaučnik, nadogradio je Hebov rad, dokazujući odnos između misli i strukturalnih promena u mozgu.

Naša iskustva, ponašanje, razmišljanje, navike i način na koji reaguješ neodvojivi su od toga kako se naš mozak oblikuje.

Negativne navike menjaju naš mozak nagore. Pozitivne navike menjaju naš mozak nabolje.

Šta se dešava sa vašim mozgom ako svaki dan kukate?
Šta se dešava sa vašim mozgom ako svaki dan kukate? foto: znam da ne znam
Kukanje i promene na mozgu

Kako negativno ponašanje kao što je kukanje, menja strukturu mozga?

Svi znamo nekoga ko je uvek negativan. Osobu koja čini se nikad nije zadovoljna.

Negativni ljudi se gotovo uvek žale na nešto. Još gore, ljudi koji stalno kukaju ne zadovoljavaju se time da zadrže svoje misli i osećanja za sebe, već uvek traže nekog ko će ih saslušati. Najčešće je to bilo ko.

Nesumnjivo je da nerviraju svoje prijatelje i porodicu, ali ne treba ih kriviti već razumeti.

Svi se žalimo na nešto s vremena na vreme, Zapravo, istraživači sa univerziteta Clemson empirijski su dokazali da svi povremeno gunđamo. Neki to samo čine češće od drugih.

Neki ljudi se žale kako bi na taj način privukli pažnju i uvek razmišljaju o tome kako je njima teže nego drugima. Neki su hronično nezadovoljni. Ako ne pričaju o svojoj tegobi, onda verovatno razmišljaju o njoj.

Psiholozi  nazivaju ovo kompulsivno ponašanje ruminacija, koja se definiše kao repetitivno razmišljanje o problemu bez kraja i konca. Ruminacija je, nažalost, direktno vezana za depresivan i anksiozan mozak. Čak ima i naznake opsesivnosti.

Ljudi koji se stalno žale imaju manji emocionalni koeficijent, koji je neophodan za razumevanje emocija. Njih ne zanima vaše gledište, razmišljanja ili osećanja. Oni će koristiti svaku priliku da vam se izjadaju.

Da li je mozak kriv? Odgovor je uglavnom – da.

Većina negativnih ljudi ne želi da se ovako oseća. Ko bi želeo?

Štetno ponašanje kao što je kukanje, ako mu dozvolimo da se kontinuirano odvija u  mozgu, neminovno će izmeniti misaone procese. Izmenjene misli vode do izmenjenih uverenja, što vodi do promena u ponašanju.

Naš mozak po prirodi ima tendenciju da se fokusira više na negativne okolnosti nego na pozitivne. Dr Rik Hanson, neuronaučnik i autor knjige Buddha’s Brain objašnjava to ovako: „Negativni stimuli proizvode više neuronske aktivnosti nego jednako intenzivni pozitivni stimuli. Njih je takođe lakše i brže uočiti.”

Ponavljanje je majka znanja

Kada ponavljamo fokus na negativnom, žaleći se konstantno, mi koristimo neurone odgovorne za negativnu tendenciju.

Tako da kreiramo negativno ponašanje putem ponavljanja.

Nije moguće sve vreme biti srećan i pozitivan, niti to treba pokušavati.

Međutim, treba da preduzmemo konkretne korake kako bismo se borili protiv negativnog razmišljanja. Istraživanja pokazuju da je meditacija jedan od načina.


Više sličnih tekstova možete potražiti klikom na sledeći link.


Pročitaj prethodni

SVET: NASA otkrila vodu na Mesečevoj površini obasjanoj Suncem

Pročitaj sledeći

Pošta Srbije: Nagradni konkurs „Piši Deda Mrazu”

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × four =

sr_RSSerbian