Sremica


Sremica mlada, vesela, čila
kkada na njoj zatreperi svila.
Šešir kad nosi na glavi
i pero kada u kosu stavi,
kada cicanu haljinu obuče,
kada na štiklice obuje papuče,
kada kecelju pred sebe stavi
i kada maramu nosi na glavi.
Vedra joj, pesma vesela
iz čistog srca poletela.
Prela, posela, svakoga dana…
Nikade ne želi da bude sama,
Sremica voli sve što je lepo,
katkad i ono što nije
i niko ne zna šta joj se
u čistom srcu krije.
Nikoga neće prva povrediti
ali neće ni uvredu oprostiti.
Gleda da vrati istoga dana,
ne da da joj se ozledi rana,
svaki posao može uraditi,
samo učiti, od boljeg učiti.
Sremica dobra kao hleb beli,
voljenog ne želi ni sa kim da deli.
Ko zmija nekad hladna i ljuta,
ako joj staneš nasred puta.

Vidosava Avramović (Neradin)

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica VII


Pročitaj prethodni

Predstava za decu „Lepotica i zver“ u Pozorištu „Dobrica Milutinović“

Pročitaj sledeći

Kako da budeš istrajniji/a?

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × 3 =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian