Sava Šumanović


Eto, večeras na ovom mestu
prigodno je govoriti o Savi.
Čuli ste z anjega?
Čuo je Šid,
Zagreb,
Beograd,
Pariz…
Nekako isto ovih avgustovskih vrelih dana,
kad grožđe je bivalo zrelo
Sava je štafelaj bojio Beračicama,
prelepim Šiđankama,
sa korpama grožđa
što e za muljanje sprema
i od kojeg će vino da poteče.
Boje su bile sveže,
tog zloslutnog jutra
kad su došli po Savu,
poljubio je majku,
tu staricu krhku,
što ga je sa suzom u oku ispraćala,
znao je da je poslednji put vidi,
znao je,
i ona je to znala.
Krvnicima se žurilo,
trebalo je u Mitrovicu stići.
Ne znaju oni ko je Sava,
ni ko su svi oni koje u jamu smrti vode,
naredba je iznad svega
i vođi moraju da ugode.
I eto, ugodilo se ludilu ljudskog hira,
kao što se uvek u zloslutnim vremenima ugađa,
ali umetnost je iznad smrti
i nju
ni oružje ubojito ne pogađa.
I vidim Savu
kako šapatom zbori:
Ne, nisam ja otišao,
pogledajte,
tu je moja Pijana lađa,
eto i mene
sa Šiđankama i Beračicama!

Mirjana Marković

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IX


Pročitaj prethodni

Premijerka Srbije Ana Brnabić: Preporuka – Egzit u avgustu

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

nine − 3 =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian