Reke i dalje teku


u nama protiču reke bez povratka
njihove vode su mutne
obale uklete
liče na naše savesti
uspavane uzburkane
izviru u maglama
talasaju nemirima
ulivaju u zaborave

mi čekamo na podignutim mostovima
a reke i dalje teku

u nama previru reke zabluda
penušaju strasti
kovitla bujica
valovi prskaju suzama
korita ćute ravnodušnost
dubine prete tišinom
ribe se podsmevaju udici
davljenici hvataju slamku za vrat

mi stojimo na suprotnim stranama
a reke i dalje teku

u nama promiču reke sećanja
dani se nižu i mrse kao perle
jutra se raduju buđenju
mesečina nesanici
u svakoj reči tražimo tajni znak
ćutanja postavljaju pitanja
šta je u kapi na steni
pod vrbom u viru

mi dolazimo i odlazimo
a reke i dalje teku

Željka Avrić

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IX


Pročitaj prethodni

Jun je mesec lipe: Recept za mirisni cvetni sirup

Pročitaj sledeći

Karlovci film festival: Ulaz na sve projekcije besplatan

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 + 12 =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian