Reke i dalje teku

u nama protiču reke bez povratka
njihove vode su mutne
obale uklete
liče na naše savesti
uspavane uzburkane
izviru u maglama
talasaju nemirima
ulivaju u zaborave

mi čekamo na podignutim mostovima
a reke i dalje teku

u nama previru reke zabluda
penušaju strasti
kovitla bujica
valovi prskaju suzama
korita ćute ravnodušnost
dubine prete tišinom
ribe se podsmevaju udici
davljenici hvataju slamku za vrat

mi stojimo na suprotnim stranama
a reke i dalje teku

u nama promiču reke sećanja
dani se nižu i mrse kao perle
jutra se raduju buđenju
mesečina nesanici
u svakoj reči tražimo tajni znak
ćutanja postavljaju pitanja
šta je u kapi na steni
pod vrbom u viru

mi dolazimo i odlazimo
a reke i dalje teku

Željka Avrić

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IX