Razgovor sa Brankom Teodorovićem: Pro sport i brutalan tempo


Uvek tražimo neku motivaciju kako bismo redovno trenirali i više se posvetili zdravoj ishrani, a razgovor sa Brankom Teodorovićem u tome i pomaže.

Branko Teodorović, trener i trostruki prvak sveta u fitnesu, jedan je od retkih koji nas svojim primerom motiviše da pre svega održimo obećanja data sebi, i koji uz to ističe važnost psiholoških faktora pri treningu. 23. januara ove godine je preuzeo funkciju predsednika Svetske Fitnes Federacije za Balkan, a predstavlja nam i proizvod Skinny Chocolate, kao i Skinny Chocolate Meal Replacement – koja predstavlja njegov odgovor na brzu hranu.

„Treniram ne samo jer mi je posao već zato što volim. To je moje mesto gde postojim samo ja, sam u svome svetu.“ između ostalog, kaže Branko Teodorović u intervjuu za Srem(č)icu.


Kako je fitnes i bodibilding ušao u Vaš život?

Moja sportska priča počinje tokom 90-tih godina u Srbiji. Rat, sankcije i sve što je proratilo tu dekadu neke od nas je spojilo sa ulicom, a neke sa sportom. Na moju veliku sreću, ja sam izabrao sport koji mi je omogućio ne samo odlazak iz ratom i sankcijama opustošene Srbije, već i život koji imam danas.

Atletikom sam se u Srbiji bavio do 2001. godine kada sam otišao u Ameriku na studije. Bio sam višetruki prvak Srbije (u svim uzrastima), osvajač medalja na Prvenstvima Balkana, Kupu Evropskih Šampiona itd. Član reprezentacije Srbije sam bio dugi niz godina, tokom juniorskog i seniorskog staža. U Americi sam među prvima iz Srbije dobio punu sportsku stipendiju 2001. godine na Državnom Univerzitetu u Ajdahu. Bio sam prvak Big Sky Konferencije, kako pojedinačno tako i timski 2005. i 2006. godine dok sam bio i kapiten tima.

Treniram ne samo jer mi je posao, već zato što volim. To je moje mesto gde postojim samo ja, sam u svome svetu.

Vreme stane i prepustim se ljubavi, emocijama i svemu onome što me nosi tokom vežbanja.

razgovor sa Brankom Teodorovićem

2005. godine sam doživeo tešku povredu leđa koja me je odvojila od atletike. Na mišiće sam odradio poslednju godinu studija, ali posle toga bilo je jasno da vise nisam mogao da treniram na potrebnom nivou.

Oporavak počinje 2006. godine vežbama bez opterećenja. Bilo mi je potrebno nekoliko godina da počnem sa ozbiljnijim treninzima, a kako sam u teretani upoznao par momaka koji su se bavili bodibildingom i nije mi trebalo dugo da počnem da treniram sa njim rekreativno. Malo po malo, mogao sam sve jače da treniram. Kako sam atletiku napustio iznenada, trebalo mi je da se takmičim ponovo što sam i uspeo 2011. kada sam debitovao na prvom takmičenju u fitnesu.

Iza Vas je podugi spisak fantastičnih rezultata. Zašto ste se odlučili za profesionano bavljenje takmičenjima?

Počeo sam amaterski 2011. ali iz sezone u sezonu napredovao sam i želja za stalnim dokazivanjem nikada nije prestajala. Želeo sam sve više i više, i da ponovo jednog dana budem sportista. Konačno, 2016. godine sam se preselio u Njujork kako bih se profesionalno bavio Fitnesom.

Usledile su pobede na NABBA Prvenstvu SAD (2016), Apsolutna Pobeda na WFF Prvenstvu Balkana u Beogradu (2017), Apsolutna Pobeda na Amaterskom WFF Prvenstvu Sveta na Kipru (2017) kada sam i dobio profesionalnu WFF (World Fitness Federation) licencu.

Moja pro karijera išla je jos brže… sve u svemu tri puta WFF profesinalni prvak sveta 2017., 2018. i 2019. i dva puta WFF Profesionalni prvak Evrope 2018. i 2019. godine.

Ove godine postajem i Predsednik Svetske Fitnes Federacije (WFF – World Fitness Federation) za Srbiju i Balkan.

Branko Teodorović - trostruki fitnes šampion

Koji je ključ uspeha? Pored neizbežne discipline i organizacije, koji je neki Vaš trik za uspešan trening?

Moja velika tajna je da ja NIKADA ne odstupam od plana treninga. To je nešto što sam obećao sebi kada sam počinjao. Znači ako je nešto zacrtano, onda to MORA i da se uradi. „Umoran sam, mrzi me, hladno je napolju, toplo je, rođendan je, Nova godina“ itd. su samo izgovori i ima ih milion. Obećao sam sebi da od zacrtanog ne odstupam i nikada nisam propustio svoj trening.
Treniram sam sebe i sebi sam najveci sudija i kritičar. Ljudima sa kojima radim poznat sam po čeličnoj disciplini i kao neko ko NIKADA ne odustaje. Fokusiran sam samo na sebe i svoj plan rada. Perfekcionista sam i moj trening se završava tek onda kada se završi planirano i to onako kako treba da izgleda.

Razgovor sa Brankom Teodorovićem: „Za mene, biti profesionalac nije titula već način života. “

Uvek dajem i više od maksimuma, terajući sebe da idem preko tolerancija i granica bola i iscrpljenosti. Treniram bolestan, povređen, umoran… često putujem, ali nikada ne propuštam zacrtani trening. Ako je let u 6 ujutru, treniram u 2 ujutru.
Moja način ishrane je isti 365 dana u godini. Jedem samo ono od čega moj organizam ima koristi.

U formi sam stalno i ne verujem u mesece opuštanja tokom zime. Živim spartanski što uzima danak mom privatnom životu. Izlazim poslovno koliko moram, ali i tada nosim svoju hranu na sastanke, pa i u restorane. To je brutalan tempo i način života, ali to je ono
što pro sport nosi. Za mene, biti profesionalac nije titula već način života.

Da li postoji neko posebno spremanje baš pred određeno takmičenje?

Kako živim ovim stilom, nekog posebnog režima ishrane nema. On se samo koriguje kako se bližim danu takmičenja. Moja priprema je više psihološka. Šta to znači konkretno?
Naša takmičenja znaju puno da kasne (profesionalni deo je na kraju, posle amatera). Treba biti psihički jak da se izdrži bez vode i onako iscrpljen i slab. Ja se takmičim svuda po svetu, uglavnom sam sam i moram biti spreman na sve moguće scenarije. Što se više pobeđuje, veći je i pritisak. Meni taj pritisak prija i hranim se njime. Jednostavno, samouveren sam. Znam koliko radim na pripremi, ja ne uzimam godišnji odmor, ne postoje praznici niti slobodni dani. Sve to jača čoveka mentalno. Spreman sam na sve i uvek sam maksimalno pripremljen kako fizički tako i mentalno.

Ono što je bilo brzo arhiviram i nema tu nekog posebnog slavlja. Često i dan posle velikih takmičenja treniram. Treniram ne samo jer mi je posao već zato što volim. To je moje mesto gde postojim samo ja, sam u svome svetu. Vreme stane i prepustim se ljubavi, emocijama i svemu onome što me nosi tokom vežbanja.

Koliko vremena dnevno posvetite vežbanju?

Svakodnevno vežbam oko sat i po do dva. Trenirati duže je besmisleno jer mišići jednostavno izgube glikogen i svako dalje vežbanje nema nikakvog efekta. Takođe svakodnevno provodim 4-5 sati u radu sa klijentima gde dobijam inspiraciju što se tiče dizajna i sekvenci treniga. Tu isprobavam nove varijacije i skupljam podatke kako moji klijenti reaguju i kako im se sviđa ono što smo zacrtali.

Šta je Vaš savet za početnike koji žele da se bave takmičenjima profesionalno?

Savetujem im, ako je moguće, da pričaju sa nekim ko se time bavio profesionalno. Pro karijera je užasno teška i zahteva odricanja od mnogo stvari bez kojih mnogi ljudi jednostavo ne mogu.

Ono sto početnici vide su naslovne strane, pobede, pehari… Ali ono što se ne vidi su odricanja, konstantni bolovi u telu i veliki napor kako bi se sportski uspesi pretvorili u posao i novac. Meni su bile potrebne godine do prvog profesionalnog ugovora i kada sam počeo da zarađujem ozbiljniji novac od ovog sporta. Ništa ne dolazi preko noći, ni telo, ni uspeh, a za stvaranje posla od tog uspeha je stvarno potrebno mnogo vremena, rada i živaca.

Imate li cheat day?

Često me ljudi pitaju o „Cheat Day“ ili „Cheal Meal“. Ja naravno volim da jedem sve ono što i skoro svi u Srbiji. I ja sam odrastao na specijalitetima srpske kuhinje koje je moja majka uvek pripremala i dan danas priprema vrhunski. Kada sam u Beogradu (van sezone) volim da odem na roštilj mada najviše uživam kod kuće, jer moja majka stvarno fantastično kuva. U Njujorku volim italijanske restorane, a kada sam kod mog agenta u Meksiko Sitiju obožavam autentičnu meksičku kuhinju.

Bilo gde na svetu, taj obrok vidim kao obrok obnove ugljenih hidrata, kako bih telo dopunio za dane treninga koji slede. Svaki takav obrok strateški postavljam i obično pre i posle njega treniram najzahtevnije mišićne grupe.
Planski jedem i to samo ono što moje telo može da iskoristi. Na primer, šećer ne jedem uopšte jer moje telo od njega nema absolutno nikakvu korist. Pojedem parče torte za rođendan sa prijateljima i kod majke (van sezone) i to je to.

Kakvi su Vaši planovi za 2020. godinu?

Kako sam preuzeo predsedništvo nad WFF (World Fitness Federation) Srbije i Balkana, pored mojih pro takmičenja, organizujemo Prvenstvo Balkana 24. maja u Bugarskoj i Prvenstvo Mediterana u oktobru na Kipru.

Što se moje pro sezone tiče, otvoriću je 7. juna u Pragu na Prvenstvu Evrope, potom sledi Mr. Universe 21. juna na Tajlandu u prvom delu sezone. Najvažnije takmičenje u drugom delu sezone je naravno Pro prvenstvo Sveta u Indoneziji (Bali) gde ću pokušati da osvojim četvtu uzastopnu titulu.

Što se poslovnih planova tiče, Skinny Chocolate izlazi na tržište Kine tako da radimo celu marketinšku kampanju tamo. Skinny Chocolate Meal Replacement takođe izlazi uskoro na šta sam posebno ponosan. To će biti zamena za obrok u vidu čokolade od 60g koja sadrži sve ono što je organizmu potrebno u jednom obroku i čija je formula napravljena po uzoru na moje obroke.

Razgovor sa Brankom Teodorovićem: Skinny Chocolate Meal Replacement – naš odgovor na brzu hranu

Ovaj proizvod je namenjen svima, a pogotovo ljudima koji nemaju vremena za klasičan zdrav obrok. To je odgovor naše kompanije na brzu hranu. Naša Super Hrana je totalno drugačija: prvo 100% je prirodna, veganska, bez mlečnih proizvoda, puna antioksidanata i probiotika koji pomažu varenje. Ova Super Hrana sadrži idealni balans između hidrata, masti i proteina. Na sve to, ima manje od 2g šećera i prirodni zaslađivač koji ima glicemijski index 0, što znači da posle naše čokolade drastično opada želja i potreba za slatkim.

Naš moto je: Manje je Više (Less is More) i totalno je drugačiji od ostalih proizvoda koji su dizajnirani da teraju potrošače da kupuju i konzumiraju sve više i više.

Što se tiče rada sa mojim agentom Salimom Kurijem, nastavljamo našu kampanju u Meksiko Sitiju. Posle Men’s Health Magazina i velikog uspeha sa našim člankom, spremamo još više iznenađenja u 2020. godini, ali neka nešto ostane i mala tajna.

Razgovor sa Brankom Teodorovićem prvi je u planiranom nizu Srem(č)icinih intervjua. Ukoliko imate predlog s kim bismo mogli još da prozborimo, slobodno nam kažite u komentaru.


Pročitaj prethodni

Muškatni oraščić: Začin koji rešava probleme sa snom

Pročitaj sledeći

Muzičko-poetsko veče „Od Srema do Olimpa“

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

thirteen − three =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian