Pustite me da odmorim dušu


Pustite me da odmorim dušu,
umorih se od bola i krika,
od ratova i bede sto hara,
meni treba malo da odmaram.
Iznemogla od plača i tuge,
ne upoznah ja svetske radosti,
ljubav svaka u mržnji se kupa,
nema više prijatelja druga.
Umorih se od lažnih beseda,
obećanja i ovog nereda,
ceo svet se u vulkan pretvori,
krater vatrom reči nama zbori.
Nema više lepote što beše,
sad nas mržnja sa kandžama veže,
a duša se u kamen pretvori,
ni brat brata iskreno ne voli.
Pustite me da odmaram dušu,
jer još malo života mi osta,
za trenutak da sve zaboravim,
i potražim u miru oprosta.
Bože mili molitvu ti šaljem,
da oprostiš svima koji greše,
da ponovo bude svuda sreće,
od ljubavi nema ništa preče.
Samo tada ja ću da se smirim,
i da umor nestane iz mene,
tu poruku svima vama šaljem,
to je poklon poslenji za mene.

Nevena Džaja

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IV


Pročitaj prethodni

U Karate klubu „Srem” radionica sa dr Momčilom Matićem: „Ishrana dece i sportista”

Pročitaj sledeći

Predstava „Zločin i kazna“ u Pozorištu „Dobrica Milutinović“

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × four =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian