Ples sužnjih


Sumorne tišine
Padaju nad gradom
I oblaci tmurni nadvili se nama.
Poput tmine
Prilaze nam kradom
Noseći realnost i veo istine.

U naše oči upala je tama
Dok gledamo sužnje,
Kako tužno plešu.
I mole se Bogu,
Dok okovi stežu.

On milosti nema,
Niti treptaj oka.
Dok vatre gore,
Mora, okeni…
Kormilo sada preuzela je stoka.

I dok stoka riče
I doziva Boga.
On se samo smeje,
Urliče i viče.
K’o da ne zna gde je…

piše: Radiša Ćeriman


Pročitaj prethodni

10 razloga zašto ne bi trebalo da prosipate tečnost iz kiselih krastavčića

Pročitaj sledeći

Predstava „Kraljev put“ u Pozorištu „Dobrica Milutinović“

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

17 − 2 =

sr_RSSerbian