Odlazim možda zauvek iz grada
čiju lepotu prirode i druženje
nikad ne mogu zaboraviti.
Sa sobom nosim uspomene;
na mesec, na zvezde
i miris borovine u tihoj noći
i šum reke kraj parka.
Gde mesec reku zracima miluje
i svetli u noći s kraja na kraja,
a šuma bujna leči bronhije
s visoke planine Ozrena.
Dok šetam,
moje misli lutaju stalno u divnoj lepoti
ovozemaljskog raja,
u svitanjima
septembarskih dana
i lekovitih trava sa proplanka.
Brezama šapućem dok sedim sama,
uskoro odlazim i ostavljam vas.
Sećajte me se kad zora sviće,
kad pada prvi suton
i spušta se mrak.
I kad po vama listovi pobele,
a ja ću zauvek pamtiti vas,
odlazim…
Ljiljana Sanadrović
Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IV
Serbian