Nemoguće je ostati imun na vesti o seksualnom zlostavljanju: Ako nemaš ništa pametno da kažeš onda ćuti!


Nemoguće je ostati imun na vest koja nam je svima zaparala uši. Radi se o teškom seksualnom zlostavljanju 15 devojaka. Pitanje je koliko će ih se još javiti.

Milena Radulović je devojka koja je smogla snage da prva javno optuži profesora glume Miroslava Miku Aleksića za seksualno zlostavljanje i silovanje. Nakon koje se javilo još 14 devojaka koje su ga optužile za neku vrstu seksualnog maltretiranja.

Jedan od osnovnih principa utvrđivanja verodostojnosti informacije u novinarstvu jeste princip tri nezavisna izvora. Ko smo mi da dovodimo u pitanje ispovesti 15 devojaka?


Da ne zalazimo toliko u šokantne detalje (koji uopšte nisu šokantni, nažalost) želela bih da se osvrnem da drugu temu: Verovali ili ne. Kažem verovali ili ne zato što čitajući sve ove grozote, vesti i užasne izjave mnogobrojnih žena koje su nažalost imale negativno iskustvo u toj školi glume, ne mogu a da ne ostanem zabezeknuta još užasnijim komentarima na iste. Verovali ili ne je više retoričko pitanje u ovom slučaju (slučajevima). Znači, na nama nije da verujemo ili ne verujemo 15 žena koje su se do sada javile i ispičale svoju priču da li javno ili ne. Ponavljam: 15 žena! Na nama je da ih saslušamo i podržimo.

Nemoguće je ostati imun
Nemoguće je ostati imun Milena Radulović, foto: Instagram

Ako čitajući sva ova iskustva prvo što vam na pamet, kao biću koje diše i hoda istom planetom kao te žene: Što si čekala do sad da kažeš? Ma da, bilo ti je loše zato si se vraćala u tu školu? Jeste, kao baš vas je sve maltretirao a vi ćutale do sad! i ostale nebuloze – imate jasan znak da bi trebalo da idete na dugo, dugo psihijatrijsko lečenje.

Komentari su veliki problem 21. veka

Problem 21. veka i interneta jesu upravo ti komentari. Svakome jeste pružena prilika da kaže svoje mišljenje ostavljajući komentar na Fejsbuku, Instagramu, intrenet portalima, videima itd. Time ljudi imaju osećaj da je njihovo mišljenje odista važno. E, pa nije! Posebno ne kada je u pitanju seksualno zlostavljanje ženja (KOJE NISTE VI) od strane seksualnog matorog iskusnog predatora i manipulatora (KOJI TAKOĐE NISTE VI). Te, ako nemate ništa pametno da kažete, onda ćutite!

I jadne te devojke ukoliko čitaju te bezdušne komentare. Zamislite, jedva si smogla snage da kažeš nešto što si krila od svih, ali prvenstveno od same sebe. Nešto što ti je izjedalo dušu, gde te je svaka scena u filmu, svaki povišen ton ili ruka na neprimerenom mestu podsećala na nešto što si preživela 10, 5 ili godinu dana pre. Smogneš snage da kažeš, podržiš i ostale žene i tako možda obeležiš sebe za života u ovom sujetnom gradu i sujetnoj zemlji. I pročitaš komentar gde ti neko kaže: Što si ćutala do sad, šta si se sad setila da te je neko kao silovao…

Dno dna, zar ne?!

Mislim da bi pre čitanja i slušanja ovakvih vesti, prvo trebalo sa čitaocima i slušaocima prođemo osnovno gradivo psihologije. Pre nego što im se uopšte dozvoli da sadržaju priđu. A, posebno pre nego što im dozvolimo da daju svoje uvaženo mišljenje. Za koje vas, podsećam, niko nije ni pitao!

A do tada, svakako se zapitajte kako bi vam bilo da neko vas, vašu ženu, devojku, majku, sestru, pa i babu, neko zlostavlja, maltretira i izmanipuliše. Razgovarajte sa svojim drugaricama, sestrama i majkama i pitajte ih sa kakvim su se to muškarcima susretale. Šta im je smetalo u klubu i da li smeju same da idu kući po mraku. Jer ukoliko nemate potrebu da se osvrćete iza sebe u strahu da vas neki manijak ne prati, prosto nemate pravo (negativnog) glasa na ovu temu.


Pročitaj prethodni

Predstavljanje ruskih rasa golubova u okviru „Dana ruske kulture”

Pročitaj sledeći

Predstavljanje Ruskog geografskog društva u okviru „Dana ruske kulture”

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

19 + eight =

sr_RSSerbian