Mišjakinja: Iz vašeg dvorišta pravo u tanjir, a koristi se i kao lek


Ono što Srem(č)ica najviše voli je da otkrije kako najbolje da koristi ono što joj priroda i okolina pružaju.

Još jedan iritantan korov, prisutan u većini dvorišta, a jestiv je i pomaže kod bolesti disajnih organa – mišjakinja.

Mišjakinja ili crevac (Stellaria media) iz porodice karanfila, je niska, sočna i dlakava zeljasta biljka koja samoniklo raste po vrtovima, poljima, vinogradima, uz zidove, puteve, potoke i obode šuma, na vlažnom i hranjivom tlu.

Ima okruglu, mekanu, najčešće poleglu i razgranatu stabljiku, dugu do 50 cm, koja često prekriva veće površine. Na mestima gde dodiruje zemlju razvijaju se dodatni korjenčići. Biljka cveta od proleća do jeseni, pa čak i zimi ako je zima blaga. Jedan od narodnih naziva za ovu biljku je ptičja trava.

Beru se mladi i sočni nadzemni delovi bez korena i donjih čvrstih delova stabljike.

Čaj od mišjakinje

Dve supene kašike suve, usitnjene mišjakinje preliti s 2,5 dl vrele vode, poklopiti i procediti nakon 10 minuta. Kod bolesti disajnih organa čaj zasladiti sa malo meda. Nezaslađen čaj koristiti i kao oblog.

Mast od mišjakinje za kožne bolesti i bolne zglobove

50 g masti rastopiti na laganoj vatri i dodati 2 kašičice sitno iseckane sveže mišjakinje. Lagano zagrevati 20-30 minuta, skloniti sa vatre i ostaviti da osdstoji preko noći. Sledećeg dana zagrejati i procediti u staklenu činiju. Ohlađeno zatvoriti i čuvati u frižideru. Koristiti kod kožnih bolesti i bolnih zglobova.

Mišjakinja u kuhinji

Može se jesti sirova ili kratko termički obrađena. Sirovi listovi imaju ukus poput mladog kukuruza pa se pripremaju kao salata ili koriste kao dodatak u drugim salatama. Mišjakinja se dodaje svežem siru, pireu, umacima ili se priprema kao juha, varivo, pesto i poput spanaća.

Sveži sir sa mišjakinjom:

Jednu šoljicu sitno naseckane mišjakinje izmešati sa 250 g svežeg sira, 1 dl kisele pavlake i jednom kašičicom limunovog soka. Začiniti solju i biberom po ukusu. Servirati uz tvrdo kuvana jaja.

Umak od mišjakinje

Sastojci:

  • 600 g listova mišjakinje
  • 60 g maslaca
  • 2-3 kašike brašna
  • 1 češanj belog luka
  • pola litra mleka
  • muškatni oraščić
  • so i biber

Listove prokuvati nekoliko minuta u provreloj vodi i ocediti. Na otopljeni maslac dodati brašno, lagano ga požutiti i dodati izgnječen beli luk. prespite hladnim mlekom i uz stalno mešanje kuvati pet minuta. Dodati kuvane listove mišjakinje, narendati malo muškatnog oraščića, posoliti i pobiberiti.

Lekovitost mišjakinje

Zastupljeni minerali u mišjakinji su gvožđe, kalijum, kalcijum i cink. U biljci se nalaze i saponini,  avonoidi (rutin), glikozidi (kumarin), oksalna i salicilna kiselina, sluzi i nešto eteričnog ulja. Saponini omekšavaju i razređuju sluz pa se mišjakinja koristi kod prehlade, kašlja, bronhitisa i drugih tegoba disajnih organa, a zahvaljujući rutinu koji poboljšava cirkulaciju i jača krvne sudove i narodni je lek protiv hemeroida.

Ustanovljeno je da mišjakinja pomaže kod umora i jača imuni sistem. Podstiče probavu, koristi se kod bolesti bubrega i bešike, te za ublažavanje bolova u zglobovima i reumatskih tegoba. Kao oblog ublažava svrab kože, pomaže kod ekcema, dermatitisa, lišajeva, potkožnih čireva i sporog zarastanja rana.

Čaj se može koristiti za ispiranje očiju kod oslabljenog vida, te kao oblog kod upale očiju i čmička. Zbog saponina i glikozida koji u većoj količini nadražuju sluznicu želuca i creva, osobe osetljivog želuca i sa bolesnim bubrezima mogu koristiti mišjakinju samo u malim količinama ili pomešanu s drugim biljem.


Pročitaj prethodni

Premijera predstave za decu „Velika Uskršnja avantura“ u Pozorištu „Dobrica Milutinović“

Pročitaj sledeći

Projekcije filma „Balkanska međa“ u Pozorištu „Dobrica Milutinović“

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

1 × 3 =

sr_RSSerbian