Lekovita moć pisanja


 

Taj petak je počeo trapavo. Sve se urotilo protiv nje. Njen dan se pretvorio u podijum loših poteza. Imala je maestralan plan kako da ga iznenadi za rođendan.. Toliko se trudila da izabere poseban poklon za njega. Volela ga je, on je bio projekcija njenih želja, muškarac koji oduzima dah ali bogami i pamet.

Danima je obilazila razne radnje kako bi našla poklon za njega i umorna od traganja kad je već izgubila nadu da će naći nešto posebno naletela je na galeriju neobičnih slika. Slika koja je stajala u izlogu je privukla njenu pažnju i jednostavno bila je to ljubav na prvi pogled. Ta apstraktna slika čudnih boja je čekala baš nju. Ušla je u galeriju da je kupi očekujući da neće biti preskupa. Na sreću imala je dovoljno novca. Prodavac ju je upakovao u modro plavi krep papir i ukrasio neobičnim šibljem koji je davao poseban šmek poklonu.

Dok je koračala ka stanu noseći u rukama sliku, razmišljala je o sledećem danu i svemu što treba još da uradi. Manikir, frizer, da ode po haljinu kod šnajderke, da proveri jel torta i šampanjac stižu na njegovu adresu u dogovoreno vreme i naravno da rezerviše taksi. Planirala je da ga iznenadi tako što će tačno u pet minuta posle ponoći tajming njegovog rođenja da pozvoni na vratima njegovog stana i da ga obraduje s poklonom.

Sve je lepo isplanirala, ali elem, petak je počeo trapavo. Pošto celu noć nije mogla od uzbuđenja da spava, zaspala je tek pred zoru, tako da se uspavala i zakasnila kod manikira i frizera. Nije bilo šanse da je frizer primi jer je bila velika gužva i jedva je uspela da pronađe drugi frizerski salon i naravno frizura nije bila onako kako je htela jer frizer je uradio po svome. A zatim kad je došla po haljinu kod šnajderke nije mogla da veruje da haljina nije gotova. Morala je da sedi i čeka da se haljina završi. Marfi se baš slatko igrao. Za to vreme je proverila da li je sve u redu sa tortom, šampanjcem i taksijem. Na sreću haljina joj je lepo stajala i jedva je čekala da stigne kući da se spremi.

Usput ga je pozvala telefonom da mu se javi i da proveri šta ima u planu to veče i da se dogovori za sutrašnji susret, dok se u sebi slatko smeškala zbog iznenađenja.

Tip top skockana sa poklonom u rukama krenula je taksijem uoči ponoći do njegovog stana.

Stigla je par minuta ranije pre planiranog vremena. I taman što je ušla u zgradu i upalila svetlo u hodniku čula je korake iza sebe. Mahinalno se okrenula i imala je šta da vidi. On, njen muškarac je držao za ruku nepoznatu ženu. Ne seća se tog trena kako je projurila pored njega i gurnula mu poklon u ruke, već je izletela na ulicu i trčala sve brže i brže želeći da pobegne od svega.

Zastala je kod parka i sela na klupu. Mobilni telefon je zvonio neprekidno. Nije želela da mu se javi. Zar je trebalo objašnjenje za očigledno.

U trenu se srušio njen svet, ali nije mogla da plače. Gledala je u nebo. Mrak je grlio grad, ustala je sa klupe i krenula kući.

Čekala je njena soba i reči koje je slagala majstorskom veštinom u ogrlicu stihova. Svaka reč je bila melem za dušu. U rečima je pronalazila uporište i razlog da se prebrodi dan. U rečima je crpila snagu za neko lepše sutra i za petak i sve one naredne dane koji će biti njeni!

 

piše: Mirjana Marković

 

 


Pročitaj prethodni

Otvaranje izložbe i predstavljanje monografije „Srem u Prvom svetskom ratu“

Pročitaj sledeći

15. Festival arheološkog filma u Sremskoj Mitrovici

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian