Junska trešnja


Ne da mi srdnja pismo da ti pišem
I reči ove ne darujem tvom biću
Al’ mirisi tvoji, u jelu i piću
U suncu i nebu, vazduhu što dišem
Ne da mi srdnja pismo da ti pišem.

Ne mogu ti reći da sam davno umro
I da pokrov beli crnu dušu krasi
Crna osećanja, k’o truli orasi
Izgasili su vatru i reš leži, truo.
Ne mogu ti reći da sam davno umro.

Neću da se kunem u tvoje vrele oči
Jer kleti se u ljubav, veliki su gresi
Otići ću daleko, daleko da te smestim
U planin, šumi, gde noga ne kroči
Neću da se kunem u tvoje vrele oči.

Ne mogu ti reći ni kol’ko te volim
I kol’ko mi značiš, jer ne sme se reći
Odlazi od mene, preko leša pređi
Slobodno ga zgazi, ništa me ne boli
Ne mogu ti reći koliko te volim.

Ostani mi u snu, slatka, nedodirna,
Jer će samo tako pesma biti lepša,
Jer najlepše sija ona junska trešnja
Na vrhu krošnje, daleko poput svemira
Ostani mi u snu, slatka, nedodirna.

Radiša Ćeriman


Pričalice pišu poeziju petkom: Za više vaših pesama i tekstova kliknite ovaj link.


Pročitaj prethodni

Ubijate kaktuse? Bez brige, evo još otpornije biljku

Pročitaj sledeći

Kućna kozmetika: Domaća pasta za zube

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × four =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian