Vapaji


Zastire lišće pragove moje,
nosi tovare nadanja,
na brezi sećanje tone,
i pregršt moga maštanja.

Ravnicu magla pokriva,
tvoj put se sada sprema,
hoću da pamtim Sunce
i tada kada ga nema.
Pružam ti obe ruke svoje,
gledam te tiha ćutljiva,
ponavljam reči tvoje,
a duša uvek ranjiva.
Ne ostavljaj mi vapaje,
ne rastaje se uvek tako,
ostavi mi moje čekanje
iako čekati nije lako…

Jelica Džugurdić

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica IX


Pročitaj prethodni

8 prednosti eteričnog ulja žalfije: Oslobađa od stresa i bolova

Pročitaj sledeći

Humanitarna moto žurka u Hrvatskom domu

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 × two =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian