Grumen naših duša


A htedoh toliko toga da ti kažem,
koliko su nam putevi ličili,
koliko smo istih grešaka pravili,
koliko smo se u dubokoj vodi davili,
glumeći pobednike.

Ne stigoh,
neki su nam ljudi vukli rukave,
pokazivali čudne sprave,
koje nikome ne trebaju.

Delili nam nepotrebne slike,
da nas podsećaju,
na dane gde nismo sebi pripadali.

Neki su čak i prodavali,
grumen naših duša za komad slave.

Izvirivale su im okrugle glave,
ko pečurke oko hrasta.

I sećam se, kratkog susreta,
jednog velikog talasa,
gde sam htela da ti sve
ovo nekako objasnim,
da od tebe saveznika napravim,
no tada su nam trovali,
reči rivalstvom sa predumišljajem.

Posvađaj pa vladaj,
i patetički napravi izvor,
sa kojeg će se moći uvek
drsko piti bez pitanja.

Obećana su nam svitanja
i žar sunca koji će nas grejati
od svih hladnoća.

Od svega toga je ostala
nekakvoća što rđu vuče u svoja nedra.

Htedoh ti reći
da je sve ovo bezvredno,
ako ne shvatimo
zašto smo krenuli istim putem.

Ako se ne vodimo istom rukom,
koja će nas od beznađa
skloniti na neko vreme.

I razumem ja to tvoje breme,
liči na moj teret iz prošlih dana.

Pišem ti poruku da me čuješ,
i budeš večnost ne pocepana,
a ti ćeš znati trenutak,
u kojem se razum budi
i snaga rađa.

Ona snaga koja će ti dati krila
da odletiš na svoju stranu sveta
bez grižnje savesti.

Prestani sebe davati,
onima koji te nikada zaslužili nisu…

piše: Violeta Aleksić


Pročitaj prethodni

„Bioskop iz bloka“ u Sremskoj Mitrovici: Humanitarne projekcije filma „Vi idite, ja neću!“

Pročitaj sledeći

Slasna subota: Zdrava poslastica od jabuka

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

5 + 16 =

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian