Glad


 

Leto i more uzburkaju misli i želja za avanturom vri kao uzavrelo mleko. Dok sunčevi zraci greju kožu željnu topline i dodira Tamarine misli lutaju magičnim svetom virtuelnog. Taj klik fejsbuk mesindžera je lagano budio nadu da će se dogoditi nešto novo, neočekivano.

Već je prošlo mnogo vremena od bolnog rastanka sa Filipom i njena odluka da iznenada otputuje na Jadransko more sama, iako se dogovarala sa Sanjom da će ići u Grčku je bio pokušaj da se od svih izoluje. Trebalo joj je malo samoće da zdravorazumski složi kockice svog života i da se resetuje. Srljanje je dovelo do pogrešnih poteza i stalno joj se činilo da je sve više u glibu. Noći su joj se u poslednje vreme pretvorile u košmare, budila se oznojena i neispavana. Kako sklopi oči tako joj Filip dođe u san. Ponekad joj je bilo teško da razluči san od jave. Pitala se da li joj se sve to stvarno dogodilo. Toliko godina provedeno sa njom ga je obavezivalo da joj kaže da je našao drugu, a ne da joj podmeće trivijalne gluposti kako bi ispalo da je ona za sve kriva. Baš to je zabolelo što ju je potcenio i poneo se kukavički. Iako svesna svih njegovih mana, srcem nije mogla da gospodari i na svaku pomisao na njega obuzimala je žal za prohujalim.

Odluka da zbriše na more kako bi se sabrala od svega za nju je bila spasonosna. Nikad se nije tako na brzinu spakovala, u prenatrpan kofer ubacila je samo jednu knjigu „Ja ili ja, ko sam ja“ Lazara Trifunovića. Baš to pitanje ko je ona kad joj se sve to događa i kako da promeni svoj život joj je stalno kliktalo u mislima. Traganje za parčetom sreće je ono za čim traga svako od nas. Koliko smo spremni da zaronimo u svet samospoznaje zavisi od naše spremnosti da se suočimo sa sobom. Lako je poravnati račune sa drugima, ali kad pred sebe stavite svoje vlastito JA imate veoma težak zadatak da porušite zidove i razvežete čvorove kako bi se oslobodili odavno naseljenih zabluda.

Da baš tako, lako je da kaže Filip je hulja, kradljivac emocija, a šta je sa njom Tamarom, šta je njeno iskonsko biće i zašto traži sreću u posedovanju? I dok se izležavala na ležaljci čitajući knjigu i uživajući u milovanju sunčevih zraka klik poruke na mesindžeru ju je prenuo iz razmišljanja.

 

„ Kakav dragulj!“ napisao je nepoznat muškarac.

„ Molim ko ste vi?“ pitala je znatiželjno Tamara.

„ Aleksa. Kako ne znate, već godinu dana smo prijatelji na fejsu.“

 

Pogledala je profil nepoznatog muškarca i videla da su stvarno prijatelji na fejsu. Nije mogla nikako da se seti tog momenta kad je prihvatila prijateljstvo. Čudno kako nije primetila tako šarmantnog muškarca. Što je više gledala slike u njegovom albumu, sve više je ostajala bez daha. Baš takav jedan joj je trebao da potisne Filipa. Bože kako ga nije primetila.

Odjednom poruke su sevale iz oba pravca.

Kako se brzo u virtuelnom komuniciranju pređu granice i lako se toliko toga kaže.

Misli se raspojasaju pod utiskom fotografija i mašti se pusti na volju i sve postaje magično i sladunjavo.

Glad za emocijama i pripadanjem pothranjuje želje i sve se odvija filmskom brzinom.

Posle danonoćnog porukanja i razotkrivanja pojedinih delova vlastitog života Tamara i Aleksa se dogovoriše za susret. Aleksa pristaje da dođe u Budvu i da provede nekoliko dana sa Tamarom.

Ceo put od Beograda do Budve joj je slao poruke i pojačavao želju za susretom.

U nekim momentima glas razuma je opominjao Tamaru da je ludost što pristaje na susret sa nepoznatim muškarcem, još na moru, bar Sanja da je sa njom. A onda onaj đavolak u njoj joj je govorio da se opusti i da prestane sa preispitivanjima.

 

„Zaboga Tamara, uživaj u trenutku!“ prošlo joj je mislima.

 

Uzbuđenje od susreta sa Aleksom joj je prijalo, vraćao se onaj stari dobar osećaj odavno izgubljen.

Šta da obuče, kako da ga dočeka?

Rešila je da obuče laganu letnju haljinu i da obuje baletanke. Kosu je pustila da pada niz ramena, a na usne je stavila ruž boje mesa.

Sedela je u bašti hotela ispijajući limunadu i očekujući Aleksu.

Dok joj je pogled lutao unaokolo odjednom je osetila dodir prstiju na očnim kapcima. Naglo se trgla i ustala sa stolice. Pred njom je stajao muškarac ispijenog lica i tamnih podočnjaka.

 

„ Ko ste vi?“ pitala je Tamara.

„ Aleksa, draga Tamara.“ odgovorio je nepoznati muškarac.

„ Molim, ne mogu da verujem, koji Aleksa?“ gledala ga je u neverici, jer muškarac koji je stajao ispred nje je mogao da bude bilo ko ali ne Aleksa sa kojim se dopisivala na fejsbuk mesindžeru.

 

Krenuo je da je zagrli, ona ga je naglo odgurnula od sebe i rekla mu da sedne, kako bi sve razjasnili.

Razgovor je bio mučan, ubeđivao je da je on Aleksa, i da su slike na fejsu njegove ali od pre deset godina i da je imao ozbiljnih problema zbog kojih je omršavio i promenio izgled.

 

„Lagao si me! Da si stavio slike kako sad izgledaš ne bih ti rekla da dođeš!“ odbrusila mu je Tamara.

„Ja sam zbog tebe prevalio toliki put, kako te nije sramota da se tako ponašaš prema meni! Znaš koliko sam potrošio za gorivo!“ branio se Aleksa.

„Molim, koliko treba da ti dam za put da se odmah vratiš?“ pitala je iznervirano.

„100 evra.“ odgovorio je kao iz topa Aleksa.

 

Dala mu je novac i posmatrala je kako u vidu lastinog repa nestaje iz njenog vidokruga.

Osećala se jadno, glad za kubnim centimetrom sreće se gadno poigrala sa njom.

A zar nije htela uzbuđenje na moru.

Eto imala ga je!

 

piše: Mirjana Marković

 


Pročitaj prethodni

2. Mitrovački horski festival

Pročitaj sledeći

Izložba Dragana Martinovića povodom 100 godina od Velikog rata u Ruskom domu

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian