Категорија: Pričalice pišu

Pričalice pišu
Pobuna cveća

Pobuna cveća

Mala požutela saksija, prepuna šarenih pobuda. Mirna, cvetna anarhija oslobođena ljudi i osuda. Oslobođena reči i pogleda, sa mirisima mladog proleća, što rađa samo da podseća, da su ljudi ono što ih izjeda. Ono što…

Pričalice pišu
Sirmijum

Sirmijum

Ti nisi vezan za nebo kamenom fruškogorskim, teškim od vekova koje nosiš. Ti nisi vezan za prolaznost ni opekom crvenom koju polako kruni vreme. Vezan si za ovo tmurno jutro nebeskim isijavanjem lica tvojih ljudi,…

Pričalice pišu
SPOMENAR

SPOMENAR

Podseti se ja na staru svesku, zvali smo je spomenar od sreće, u njemu se nalazilo dosta presovano poklonjeno cveće. Beše davno, a dosta i vredi, to je bilo i prekrasno vreme, svaki cvetak bio…

Pričalice pišu
Raduj se životu

Raduj se životu

Raduj se svakom uzdahu, Svakom trenutku života svog, jer život brzo prođe i juri kao nabujala reka, kao najlepša priča iz detinjstva, želje, ljubav i mladalačka lepota u kojoj često tražimo sebe, jer život je…

Pričalice pišu
Treba mi

Treba mi

Treba mi, tako mi treba okrajak sremačkog neba, i jedan kratki sunčev zrak, jer želim da graničnik bude za knjigu života, koju nikada, niko dočitao nije. piše: Dubravka Krtinić

Pričalice pišu
Spomen

Spomen

U zoru što se rodi iz mraka zalud se duše umorne bude, jer sanjive ih, još na tren ljude, čeka da proždre zjapeća raka. Leševi živi što rodi mati pred smrt i puške mirno smo…

Pričalice pišu
Branko Miljković

Branko Miljković

Oko tvog vrata isplela se loza čudotvorna pa pustila koren do srca, a ono kuca u ritmu tvog kratkog koraka pa odzvanja duž niške kaldrme i sve miriše na modru tamjaniku, bosiljak. Iza tvojih leđa…

Pričalice pišu
Grumen naših duša

Grumen naših duša

A htedoh toliko toga da ti kažem, koliko su nam putevi ličili, koliko smo istih grešaka pravili, koliko smo se u dubokoj vodi davili, glumeći pobednike. Ne stigoh, neki su nam ljudi vukli rukave, pokazivali…

Pričalice pišu
Ples sužnjih

Ples sužnjih

Sumorne tišinePadaju nad gradomI oblaci tmurni nadvili se nama.Poput tminePrilaze nam kradomNoseći realnost i veo istine. U naše oči upala je tamaDok gledamo sužnje,Kako tužno plešu.I mole se Bogu,Dok okovi stežu. On milosti nema,Niti treptaj…

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian