Branko Miljković



Oko tvog vrata
isplela se
loza čudotvorna
pa pustila koren
do srca, a ono kuca
u ritmu tvog kratkog koraka
pa odzvanja duž niške kaldrme
i sve miriše
na modru tamjaniku,
bosiljak.
Iza tvojih leđa šapuću
preti mu zaborav
dok pepeo bačen nad horizontom
vešto se udvara prolaznosti.
Sagorelo Sunce odnosi Nišava
il’ je to samo biserna ogrlica
savskog talasa.
Izvorom
život ti mute,
a Ti izdajnički
uzalud budiš jutro
koje je zaboravilo
da svane
na kraju
jedne usamljene
zagrebačke ceste.
Sve prevare
vešto si okačio
po metaforama.
Grudi se rasprsle
u vatrometu od zvezda
prašinom nebeskom
i ognjem
kuješ reči,
kališ rosu,
a nad stihom i lađom
vijori se beli jarbol
kao da sluti odustajanje.
Odustajanje?
Tebi
kome je isto umreti
il’ zauvek pevati.

piše: Jasna Arbanas

Preuzeto iz Godišnjaka Književne zajednice Sremska Mitrovica VIII


Pročitaj prethodni

Održana Smotra dramskog stvaralaštva za decu i odrasle Grada Sremska Mitrovica 

Pročitaj sledeći

Izložba „Ogledalo moj portal“ autorke Sanje Ribić Milivojević u Vršcu

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian